U mojim melemima su i znanje i tajna i molitva

Dobrica Milovanović je rođen 12. maja 1946. godine na dan Svetog Vasilija Ostroškog Čudotvorca. Osnovnu školu završava u Starom Selu, gimnaziju u Smederevskoj Palanci a zatim filozofski fakultet – odsek istorija. Predavao je istoriju u ekonomskoj školi u Velikoj Plani, a potom bio direktor Doma kulture u Starom Selu, i direktor Doma Omladine u Velkoj Plani.

Prioda je ljude kaznila mnogim bolestima a Bog nas je nagradio lekovima za sve…

Nakon operacije srca, rešio je da „uspori“. Majka, Jelena, predala mu je zavetom tajnu pravljenja melema za lečenje. Tajnu će Dobrica predati svojim sinovima kad za to dođe vreme.
„Svima je data mogućnost da se izleče, ali je bitno da se strogo pridržavaju uputstva“- kaže Dobrica.

Zavet koji sam dao majci, me obavezuje na čuvanje tajne o načinu spravljana melema, o prenošenju te tajne mojoj deci, o usavršavanju načina spravljanja istog, i o zabrani reklamiranja melema (melem može da reklamira sebe samog). Zato o uspešnosti mojih melema i govore oni koji su njime izlečeni…

Najbolje rezultate postigao je u lečenju živih rana, gangrene i hemoroida do treće grupe. Takođe pravi melme i za lečenje dekubitusa, edema, ekcema, čireva, cista i različitih vrsta herpesa i psorijaze.

Dobrica, poznaje tajnu spravljanja melema sa veoma širokim spektrom dejstva. Smatra da je veoma važno verovati u moć biljka, pošto je priroda dala sve bolesti ali i lekove za te bolesti. Zato, po Dobričinim rečima, ljudima treba pomoći da bi manje patili i da ne bi trpeli nesnosne bolove.

Lekovito bilje koje koristi bere po brdima oko manastira Pokajnice i Koporin. Bira isključivo zdravo bilje, i kako kaže, Bog oko manastira čuva sve pa i bilje.

Ako pitate Dobricu, reći će vam da njegovi melemi imaju dušu i da ga njihovo pripremanje izuzetno iscrpi. Ritual spremanja melema, kao i njegov sastav je tajna. Jer ako bi se obnarodovao, melem, ne bi pomagao, tvrdi Dobrica. Stoga, ni jedan melem nikada ne bi dao da se proizvodi industriski. Spravljanje melema je kompleksan proces i podrazumeva i znanje i tajnu i molitvu.

Najveća radost za Dobricu je kad ga ljudi pozovu ili dođu da mu kažu da je lečenje uspelo.

„Meni je njihovo ozdravljenje najveća nagrada. Najači lek jeste onaj iz duše. Zanat sam nasledio od majke, Beloruskinje, Jelene Nikiforne Mironove. Ona je u zarobljeništvu u Nemačkoj upoznala mog oca Vladetu. Sa njim se vratila u tadašnju Jugoslaviju, sa bebom u povoju, mojom sestrom Anicom. Kako posle rata nije bilo lekova, ona je pravila meleme i lečila ljude od svakavih bolesti. Cela Jugoslavija je znala za nju. Zvali su je Ruskinja iz Starog Sela. Kada sam u 48. godini doživeo infarkt rešio sam da smanjim „gas“. Zbog posla sam puno radio, dosta putovao, nisam vodio računa o sebi i organizam je morao to da plati. Smirio sam se i posvetio majci i njenom travarskom znanju. Naučila me koje bilje i gde da berem, kako da ga sušim i pripremim za dalju upotrebu, kako da pravim meleme. Za njenog života meleme sam priprema u njeno ime a kad je osetila da joj se bliži kraj, zavetom me je obavezala da nastavim ono što je ona radila i čemu me je učila.  Svoje znanje je prenela meni a  ja ću svojim sinovima“- Dobrica Milovanović

Osnov svih melema koje Dobrica spravlja je bilje sa visokim procentom tanina koji jača sluzokožu i sprečava infekcije. To su hrast, ruža, orah, borovnica, kopriva, hajdučica, neven, kantarion, bokvica…

„Jer zašto žaba, kad je pauk ujede, traži bokvicu? – Da bi se izlečila.“

Koristi i bilje koje deluje antivirusno: bršljan, matičnjak, medveđe grožđe, kao i ono bilje od koga se nekad pravio sapun: jagorčevina, divlji kesten, podbel, breza…

Koliko mi malo cenimo koprivu toliko ona mnogo vredi…

Za svaki melem, Dobrica, spravlja nadogradnju i sve povezuje destilovanim maslinovim uljem.

Dobrica Milovanović zna tajnu pripreme četrnaest melema koji nemaju rok trajanja. Treba ih samo čuvati na tamnom i hladom mestu.